Pretrpani smo svakodnevim informacijama. Istraživanja pokazuju da je u 15. veku prosečan čovek dobijao informacija za ceo svoj život kao mi, danas za jedan dan. Ukoliko bi smo upotrebili matematiku, došli bi smo do računice da primamo 27.000 puta više informacija.
Živeti u potrošačkom društvu znači da ste svaki dan „bombardovani“ porukama o tome kako vam je potreban neki proizvod da biste pronašli pravu sreću. Ali studije neprestano pokazuju da nas ne čine srećnim naše stvari, već naši odnosi i iskustva sa tim proizvodima.
Svakodnevno donosimo oko 35.000 odluka ili jednu odluka svake 2 sekunde. Probudimo se ujutru, obujemo ili ne čarape, otvorimo plakar, frižider, krenemo na posao sa kašnjenjem jer smo odlučili da „snoozujemo“ sat…Većina naših odluka postale su automatske i da većinu njih donosimo nesvesno. Deluje nam ponekada da su odluke koje donosimo lake i jednostavne i da izbor proizvoda ili usluga, kao što je na primer lokacija i hotel za odmor, deluju jednostavno i laku, ali je u suštini veoma teško i složeno za nas i zbog toga biramo ono što je neko već odabrao, što nam je preporučeno, što nam izloženo i što je jednostavno. 95% naših odluka u kupovini je nesvesno.
Profesor Duke universiteta, Den Arieli sproveo je istraživanje o iracionalnom ponašanju potrošača. Jedan od primera koje navodi je izbor preplate na časopis Economist.
Pri izboru tri opcija:
a. Online izdanje 59$
b. Štampano izanje 125$
c. Obe verzije 125$
Najviše njih je izabralo opciju c) kao najlogičniju. Međutim kada je iz ankete izbacio opciju b) (štampano izdanje), koja je u suštini bila nelogična, ostavi je samo opcije a) i c), ponovno istraživanje pokazalo je da većina ljudi bira opciju a) kao povoljniju opciju. Profesor Dan Arieli pokazao nam je kroz ovo istraživanje da u suštini ne znamo šta želimo, a kao takvi veoma smo podložni svim uticajima spoljnih sila.
Na sastanku sa jednim klijentom zaključio sam da od prevelike želje da potrošačima prenesu veliki broj poruka, oni ne prenesu ni jednu. Benefiti proizvoda, poreklo sirovina, moderna ambalaža, kvalitetna proizvodnja, tradicija, širina asortimana, iskustvo, domaće, kvalitetno, top, sugar free, gluten free, organic, društvena odgovornost, sponzori manifestacija… Akvizicija novih potrošača je nemoguća jer su zbunjeni. Bolje je imati jednu suštinsku poruku, nego previše „bitnih“ činjenica. To vam omogućava da se fokusirate na ono što je važno i u biznisu i u oglašavanju.
„Less is more“ fraza koju je popularizovao arhitekte Ludviga Misa van der Roea, nastojeći da svede arhitektonski dizajn i koncepte u njihove najjednostavnije forme, sa čistim linijama, fokusom na geometriju i puno belog praznog prostora. Moderno značenje ove fraze usko je povezano sa antimaterijalizmom i minimalizmom, koji se fokusiraju na to da se okružite stvarima koje volite i cenite i da ne obraćate pažnju previše na sve ostalo.
Jedna od kampanja ove godine za brend Stihl – „Da skratimo“ tipičan je primer jednostavne poruke koja prenosi značenje i ali i nameru.
Prisetimo se i primera prosjaka, sa natpisom „Ja sam slep“ kome je neko dopisao : „Proleće je a ja sam slep!“ i jednostavnom emocijom ubedio ljude da doprinesu ovoj uličnoj donaciji.
Mnoge kompanije danas su izgubile mogućnost da razgovaraju sa potrošačima kao sa ljudima. Umesto toga, oni pokušavaju da se hvale, koriste prenaglašene izjave ili slojevita saopštenja za štampu i veb-sajtove sa popularnim rečima. Od ovoga niko nema koristi. Potencijalni kupci — bilo da su pojedinci ili kompanije — još uvek nemaju informacije koje su im potrebne da odluče da li je ovo isplativa kupovina. Ne pričajte šta nudite već šta možete uraditi bolje za potrošača. Ako za Black Friday date popust od 50% jedan deo potrošača će biti oduševljen a druga polova će misliti da ih cele godite varate sa visokom cenom.
Još u osnovnoj školi smo naučili „Piši kao što govoriš“, pa prenesite to i na poslovanje, pokušajte da poruku pojednostavite tako što ćete pričati jezikom kojim pričate sa prijateljem ili kolegom. Svakodnevni govor je jasan, efikasana i lišen suvišnih detalja. Kada ljudi znaju šta dobijaju, veća je šansa da će to i kupiti. Razmišljajte kratko i jednostavno i pokušajte da oslikate sliku u umu kupca.
Verujem da je jednostavnost koren dobre strategije brenda, korisničkog iskustva i kreative.
Svake godine kompanija Siegel+Gale prikazuje izveštaj o najjednostavnijim brendovima. Studija anketira više od 15.000 ljudi u 9 zemalja i rangira 800 brendova. Istraživanje pokazuje da 57% potrošača tvrdi da će platiti više za brend koji pruža jednostavnije iskustvo, a čak 76% kaže da će preporučiti brend sa jednostavnijim iskustvima i komunikacijom. Mesto broj 1. na listi najjednostavnijih brendova, sa svojom misijom „da organizuje svetske informacije i učini ih univerzalno dostupnim i korisnim“ zauzeo je Google. Sa druge trane jedan od najlošije rangiranih je Ryanair, iako vrlo vredan brend, ali dok vam naplate dodatne naknade i ne ispune svoja obećanja, dovedu do konfuzije u korisničkom iskustvu.
Ne postoji jedan način da budete jednostavan brend, jer jednostavnost nije formula. Ne zaboravite da razmislite: „Šta naša ciljna grupa želi i kako da joj pomognem?" a onda im to jednostavno i kažete.
Ljudi vole plavo nebo i široko more, ima li šta jednostavnije od toga.
„Simplicity is the ultimate sophistication“ Leonardo Da Vinci.
Objavljeno u : BizLife Magazina
Comments